Štiplija: Sledeća godina ključna u mnogim oblastima

Dokument “Istinska perspektiva proširenja za Zapadni Balkan”, obuhvatiće opšte smjernice za brži proces integracije svih država regiona i konkretnije datume za evaluaciju postignutog u Crnoj Gori i Srbiji, rekao je glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija.

Objavljeno: 14. 01. 2018 - 13:30
Stiplija: Sledeca godina kljucna u mnogim oblastima

On je kazao da je u tom dokumentu, koji pripremaju članice Evropske unije (EU), 2019. godina postavljena kao ključna u mnogim oblastima.

Štiplija je istakao da bi do kraja naredne godine Srbija i Crna Gora trebale biti fokusirane na ispunjenje prelaznih mjerila iz područja vladavine prava, dok bi Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka morali normalizovati odnose, koji bi otvorili put za dalji napredak Kosova na putu prema evropskim integracijama.

„Nakon procjena o stepenu spremnosti i ispunjenosti uslova za dalju integraciju imaćemo i jasniju sliku koje aktivnosti države treba dalje da sprovode u procesu pregovora“, rekao je Štiplija agenciji MINA.

On smatra da u odnosu na ovaj novi pristup za Crnu Goru i Srbiju, Evropska komisija (EK) može dodatno unaprediti politiku uslovljavanja za ostale zemlje Zapadnog Balkana, prvenstveno za Albaniju i Makedoniju.

Kraj naredne godine, kako je naveo, postavljen je i za dobijanje statusa kandidata za Bosnu i Hercegovinu.

Štiplija je ukazao da je Crna Gora do sada bila najuspešnija zemlja Zapadnog Balkana u pripremanju i usvajanju brojnih strateških dokumenata i zakona i ispunjavanju uslova koji su bili potrebni za otvaranje pregovaračkih poglavlja.

„Ali kao i kod ostalih država na Zapadnom Balkanu, problem je što ni ti zakoni nisu u potpunosti usklađeni sa EU zakonodavstvom i što nema značajnijeg napretka u njihovoj implementaciji“, smatra Štiplija.

On je kazao da „hronične bolesti Balkana“ kakve su korumpirane i politizovane institucije i partijsko zapošljavanje su samo neki od problema na koje ukazuje Evropska komisija i na koje se građani Crne Gore najviše žale.

U odnosu na dosadašnju dinamiku reformi na Zapadnom Balkanu, a i budžetski okvir u kome EU funkcioniše, EK je, prema riječima Štiplije, prepoznala da Crna Gora i Srbija mogu dostići stepen demokratizacije potreban za članstvo u EU do 2025. godine.

„Bez obzira na godinu koja je najavljena kao moguća godina pristupanja, kao i Strategiju o pristupanju koji će detaljnije objasniti korake koje je u tom pravcu potrebno preduzeti, 2025. godina nije i konačna godina novog proširenja EU, već će ona zavisiti od ispunjavanja onih uslova koji su do sada nijesu ispunjeni, a tiču se prvenstveno vladavine prava, i djelovi su takozvanih „blokirajućih“ poglavlja 23 i 24“, istakao je Štipija.

Kako je dodao, u Srbiji će dosta toga zavisiti i od napretka u okviru poglavlja 35, koje prati implementaciju sporazuma iz dijaloga Beograda i Prištine.

Štipija je naveo da je otvaranje pregovaračkog poglavlja samo početni korak u harmonizaciji zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, a da je mnogo značajnije puno i nepristrasno sprovođenje tih zakona i strateških dokumenata.

On je napomenuo da je Crna Gora otvorila mnogo više poglavlja u odnosu sa Srbiju, i zatvorila poglavlje 30 koje se tiče spoljnotrgovinskih odnosa, ali i da će uskro biti spremna za otvaranje novih.

Iako su crnogorski i sprski zvaničnici najavljivali da bi poglavlje 27 koje se tiče životne sredine moglo biti otvoreno, Štiplija je ukazao da se to još ne dešava.

„Nije bez razloga to najzahtjevnije pregovaračko poglavlje, koje ne samo da sadrži obimno zakonodavstvo, već i zahtijeva spremnost države, lokalnih samouprava i građana za njegovu punu implementaciju“, rekao je Štiplija dodajući da će i posle zatvaranja, za punu implementaciju ove zahtjevne oblasti i Srbiji i Crnoj Gori biti dat rok od više od 20 godina da dostignu pune standarde EU.

Štiplija tvrdi da bez nezavisnih institucija, parlamenta koji zaista funkcioniše, nezavisnih medija, slobodnih izbora, depolitizovanje javne administracije, konstruktivnog dijaloga između organa uprave i civilnog društva se ne može govoriti o spremnosti Crne Gore, Srbije, niti bilo koje države za članstvo u EU.

„Stoga se 2025. godine može desiti da i Crna Gora i Srbija pristupite EU, može se desiti da dođe i do pojedinačnog pristupanja, ali je i moguće da ni jedna od njih ne postane punopravna članica za u tih osam godina“, naglasio je on.

Komentarišući navode iz radnog dokumenta EK o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 da su u Crnoj Gori ostvareni samo početni rezultati u dijelu suzbijanja korupcije na visokom nivou i nekih oblika organizovanog kriminala, Štiplija je kazao da je suština radog dokumenta da bude neka vrsta liste parametara na kojima bi država kandidat morala da radi.

„Čini se da su ocjene najoštrije i najkonkretnije upravo u poslednjem izveštaju o trenutnom stanju u okviru poglavlja 23 i 24 posvećenim pravosuđu, vladavini prava i osnovnim pravima. Ali mislim da se ova ocjena ponavlja u izveštajima EK od samog početka pregovora Crne Gore za punopravno članstvo u EU“, rekao je Štiplija.

On je naveo da su EU ove oblasti, ali i borba protiv trgovine ljudima, oduzimanje imovine stečene kriminalom i borba protiv pranja novca od velike važnosti.

„Ne može EU sebi dozvoliti luksuz da u svojim redovima ima novu Rumuniju, ne važno da li je ona po broju stanovnika, ili po ekonomskoj moći neuporediva“, istakao je Štiplija.

On je rekao da će Bugarsko predsjedavanje EU obilježititi objavljivanje Strategije proširenja, čija se prezentacija očekuje u drugoj sedmici februara, i sastanak Evropskog saveta, sredinom maja u Sofiji, na kome će prisustvovati i šefovi država i vlada zemalja Zapadnog Balkana.

„Uslovno, ovde bih pomenuo i moguće datume za početaka pregovora EU sa Albanijom, i Makedonijom, koja status kandidata ima još od 2005“, kazao je Štiplija.

Bugarsko predsjedavanje EU će, smatra on, donijeti novi vjetar u leđa budućim proširenju Unije.

„Integracija Zapadnog Balkana u EU i njegovo povezivanje sa Unijom kroz izgradnju saobraćajne infrastrukture, energetske veze, obrazovanje i finansijsku podršku, jedan je od četiri prioriteta koje je Bugarska postavila za svoje predsedavanje. U tom smislu, možemo očekivati podršku naporima šest zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU“, rekao je Štipija.

On je kazao da sijede prijateljska predsjedavanja EU napominjući da, kao i Bugarska, Austrija i Rumunija imaju interesa u članstvu Zapadnog Balkana u Uniji.

Štiplija nije htio da komentariše poteze crnogorskih političkih partija i povratak dijela opozicije u skupštinske klupe, ali je istakao da opozicija u Srbiji ne napušta rad parlamenta i pored „vrlo nedemokratske atmosfere u njemu“.

On je kazao da su parlamenti važan faktor cjelokupnog procesa evropskih integracija.

„Lijepo je znati da članstvo u EU podržavaju sve političke partije u Crnoj Gori i u tom smislu niti jedna ne želi da blokira proces harmonizacije crnogorskog zakonodavstva sa zakonodavstvom Unije“, zaključio je Štiplija.