Koncert i svečani prijem u čast Dana Švedske na Cetinju

Nacionalni dan Švedske biće proslavljen danas i sjutra na Cetinju. Kako je najavljeno iz Švedske ambasade u Beogradu, danas će biti organizovan svečani prijem u Biljardi, a u četvrtak koncert u Ministarstvu kulture.

Objavljeno: 06. 06. 2018 - 13:49

Na svečanom prijemu, koji će biti organizovan u 18 časova govoriće ambasador Švedske Jan Lundin i gradonačelnik Prijestonice Cetinje Aleksandar Kašćelan.

U programu će učestvovati guslar Rajko Radović i pjevačica Sara Anjak.

Koncert švedske muzike biće održan u četvrtak veče u Ministarstvu kulture, a nastupiće flautistkinja Žana Lekić i Milica Lundin na klaviru.

Koncert će početi u 19 časova.

Program

Johan Helmich Roman:

Sonata za flautu i harpsikord br 12 (1727)

Con Spirito

Allegro

Con affetto

Allegro

Wilhelm Stenhammar:

SonatazaviolinuI klavirop 19 a-moll

Allegro con anima

Andantino

Allegro

Gunnar de Frumerie:

Pastoralna svita za flautu I orkestar/klavir

Preludium

Gavot,Musett

Saraband

Siciliano

Final

Johan Helmich Roman (1694-1758) je prvi originalni Švedski kompozitor. Švedska je do njegovog vremena imala profesionalne muzičare i orkestre, ali su se svirala dela stranih kompozitora. Svoju mladost Roman je proveo u Stokholmu svirajuću violinu u Kraljevskom orkestru, sve dok nije dobio stipendiju za usavršavanje u Londonu, gde se zadržao šest godina I upoznao sa stvaralaštvom Hendla. Po povratku u Stokholm, dobio je mesto zamenika a kasnije I glavnog dirigenta kraljevskog dvorskog orchestra na kojem će ostati do kraja života. 12 sonata za flautu I harpsichord su jedine za njegovog života štampane kompozicije,iako mu je opus veoma veliki i sveobuhvatan. Sonate su napisane za kraljicu Ulriku Eleonoru. Sonata broj 12 je tipična po svom prvom stavu u stilu Francuske uvertire, koji je iskorišćen u celosti I u Romanovoj simfoniji u D-duru iz 1726.            

Wilhelm Stenhammar(1871-1927) je bio u svoje vreme najpoznatiji  kao veliki švedski pianista, a uz to I  kompozitor I dirigent. Školovao se u Stokholmu i kasnije u Berlinu gde je razvio ogromno poštovanje za Vagnera, Bruknera , i Bramsa, pa nije ni čudo što je u njegovom ranom simfonijskom opusu uticaj prve dvojice kompozira vrlo primetan. U svojim kasnijim delima okrenuo se više ka nordijskom muzičkom nasledju za koje ga je naročito inspirisao Sibelius.  Njegov stvaralački opus čine dve simfonije, sonata za violinu, sonate za klavir, dva klavirska koncerta, brojne solo pesme, druga vokalna muzika i najistaknutije- kamerna muzika gde se izdvajaju njegovih šest gudačkih kvarteta.Stenhammar je najveći deo svoje karijere radio u Geteborgu kao dirigent prvog profesionalnog simfonijskog orchestra Švedske. Jedno kratko vreme je bio dekan muzičkog odseka univerziteta u Upsali.

Gunnar de Frumerie (1908-1987), još jedan čuveni švedski pijanista, student slavnog Alfreda Kortoa (Alfred Cortot)studirao je u Stokholmu i Beču. Svojim stvaralaštvom je obuhvatio veliku skalu raznih muzičkih oblika I instrumentalizacije: od opera do minijatura, kamerne I vokalne muzike. Najpoznatiji je po svojim klavirskim kompozicijama (24 klavirska komada “Circulus Quintus”)I po solo pesmama koje je pisao na tekstove omiljenog švedskog pesnika Pera Lagerkvista (Per Lagerquist) sa kojim je ostvario legendarnu saradnju. Njegov stil se može nazvati toplim romantičnim ekspresionizmom.Svita za flautu je njegovo prvo slavno delo, napisano po svojoj formi u neo-klasičnom stilu. Po nazivu stavova podseća na Bahove svite, mada je sadržaj romantičan.

Žana Lekić

Žana Lekić, flautistkinja, vanredni profesor na Muzičkoj akademiji na Cetinju,rođena je 1977. u Kraljevu. Muzičko obrazovanje je stekla u Kraljevu  u školi “Stevan Mokranjac“ i na Muzičkoj Akademiji na Cetinju u klasi prof. Ljubiše Jovanovića kod koga je I magistrirala 2003. Tokom školovanja osvajala je brojne nagrade na republičkim, saveznim i međunarodnim takmičenjima, kao solista i kao kamerni muzičar. Usavršavala se na brojnim seminarima kod vodećih svetskih flautista. Godine 2009. postaje docent za Kamernu muziku na Muzičkoj akademiji, a 2014. godine dobija zvanje vanrednog profesora. Nastupala je sa brojnim čuvenim muzičarima u Crnoj Gori I regionu, kao i u Austriji, Rusiji, Francuskoj.

Milica Lundin

Pijanistkinja Milica Lundin (Djurić)je rodjena u Cetinju 1963, a odrasla u Beogradu gde je i završila svoje muzičko školovanje u muzičkoj školi „Mokranjac“ i na Fakultetu Muzičkih umetnosti (1986) u klasi profesora Igora Lazka I Mirjane Šuice Babić. Provela je tri godine na usavršavanjima za pijanistu i kamernog muzičara na Institutu „Gnjesini“ u Moskvi i na Muzičkoj Akademiji u Vilniusu. Studirala je i istoriju umetnosti i kulturni menadžment na Stokholmskom Univerzitetu, a potom i kulturnu politiku na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Zbog svoje porodične situacije (suprug joj je švedski diplomata) često menja mesto boravka, ali je stalno nastanjena u Stokholmu, gde radi kao profesor klavira, pijanista i kulturni menadžer. Trenutno živi u Beogradu.