Inflacija nikad niža, rastu privatna potrošnja i turistički promet, pada industrijska proizvodnja

Nakon što je crnogorska ekonomija lani ostvarila realni rast od 5,1 odsto, u ovoj godini se očekuje usporavanje rasta na 3,1 odsto, koliko će iznositi i prosječna stopa realnog rasta u četvorogodišnjem periodu do kraja 2022, navodi se u Projekcijama makroekonomskih pokazatelja za period 2019-2022. godine koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Objavljeno: 22. 11. 2019 - 00:00

„Nakon procijenjenog rasta od 3,1 odsto u 2019, dinamika realnog rasta u narednim godinama je različita, od 3,4 odsto u 2020, 2,8 odsto u 2021, do 3,2 odsto u 2022, što čini prosjek od 3,1 odsto”, precizirano je u dokumentu.  

Prema preliminarnim kvartalnim podacima Monstata, za prvih šest mjeseci je u Crnoj Gori ostvaren ekonomski rast od 3,1 odsto (u prvom kvartalu tri odsto, u drugom kvartalu 3,2 odsto). Komponente BDP-a sa potrošne strane pokazuju da su najveći pozitivan doprinos rastu dali potrošnja domaćinstava (3,4 procenta) i izvoz roba i usluga (tri procenta), dok je uvoz roba i usluga “oduzeo” rastu 3,3 procentna poena, 

„Rast privatne potrošnje u prvoj polovini godine rezultat je visokog rasta zaposlenosti, rasta kreditiranja domaćeg stanovništva, kao i povećanja prihoda ostvarenih u turizmu i maloprodaji. Izvoz roba i usluga najviše je opredijeljen snažnim stopama rasta u izvozu usluga, prevashodno sektorima turizma i transporta, kao i umjerenim rastom izvoza roba. Prema preliminarnim podacima Centralne banke, prihodi od turizma (ino turisti) za šest mjeseci 2019. iznosili su 255 miliona eura, što je 10,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine“, ističe se u projekcijama koje je Vlada usvojila sredinom ovog mjeseca. 

1607gradilisteradniciRast građevinskih radova i turističkog prometa: Posmatrano po djelatnostima, najznačajniji rast bilježi sektor građevinarstva s rastom izvršenih građevinskih radova od 12,3 odsto. 

Prema posljednjim raspoloživim indikatorima za 2019, posebno se izdvajaju visoke stope rasta turističkog sektora, prema kojima je Crnu Goru je za devet mjeseci (kolektivni smještaj) posjetilo 16,4 odsto više turista i ostvareno 9,5 odsto više noćenja nego u istom periodu prošle godine. 

„Rast turističkog prometa rezultat je kontinuiranog ulaganja u smještajne kapacitete, unaprjeđenja infrastrukture i boljeg povezivanja Crne Gore kao turističke destinacije, kroz sve veći broj direktnih avio-konekcija, kako sa postojećim, tako i sa novim emitivnim tržištima. Industrijska proizvodnja u periodu januar-septembar 2019. bilježi pad od 8,1 odsto kao rezultat pada u sektorima „prerađivačka industrija“ (pet odsto) i „snabdijevanje električnom energijom, vodom i gasom“ (16,8 odsto). Oporavak u energetskom sektoru zabilježen je u septembru, kada je proizvodnja električne energije ostvarila godišnju stopa rasta od 24,2 odsto“, stoji u projekcijama makroekonomskih pokazatelja. 

inflacijaInflacija za 2019. godinu 0,5 odsto: Uprkos rastućoj zaposlenosti, blagom povećanju zarada i globalnom rastu cijena hrane, inflacija u 2019. godini je niža od planirane. 

„Tome je doprinio pad cijena nafte na svjetskom tržištu, uz redefinisanje akcizne politike na duvanske proizvode i opadajući efekat povećanja stope PDV-a u 2018. godini. Godišnja stopa inflacije kretala se od 0,3 odsto u januaru do 0,7 odsto u maju, nakon čega četiri mjeseca zaredom bilježi negativan rast. U septembru je godišnja stopa (CPI) iznosila – 0,2 odsto, dok je prosječna stopa za period januar-septembar iznosila 0,3 odsto. Najznačajniji pozitivan uticaj na godišnju stopu inflacije u septembru 2019. (-0,2 odsto), dale su cijene hrane i bezalkoholnih pića (1,04 procenta), dok su najznačajniji negativan doprinos dale cijene odjeće i obuće (-0,76 odsto.) usljed naglog pada cijena u ljetnjim mjesecima, i prevoza (-0,28 odsto), usljed pada cijena nafte na svjetskom tržištu“, precizirano je u projekcijama. 

Izvozne cijene bile su u prosjeku niže 2,7 odsto usljed pada cijena osnovnih metala, dok su uvozne u prosjeku rasle po stopi 1,1 odsto. 

„Imajući u vidu kretanje faktora koji opredjeljuju inflaciju do kraja godine, procjenjuje se da će prosječna inflacija za 2019. godinu iznositi 0,5 odsto“, piše u projekcijama. 

1701rastekonomije

Rast zaposlenosti u 2019. 2,8 odsto: Prema administrativnim podacima, prosječan broj zaposlenih za devet mjeseci 2019. veći je za 8,2 odsto na godišnjem nivou, a najveći rast zaposlenosti od 19,2 odsto ostvaren je u sektoru građevinarstva usljed snažne dinamike izvođenja radova, dok je visok rast zaposlenosti zabilježen i u turizmu (16,8 odsto), saobraćaju (10,6 odsto) i trgovini (7,8 odsto). Sa druge strane, prosječan broj nezaposlenih za devet mjeseci ove godine iznosio je 36.532 i niži je 17,2 odsto u odnosu na isti period 2018.

U prvoj polovini 2019. je prosječna stopa nezaposlenosti iznosila 14,7 odsto dok je prosječna stopa aktivnosti na tržištu rada veća za 1,6 procenat u odnosu na isti period 2018. i iznosila je rekordno visokih 56,5 odsto. 

„Prosječan broj zaposlenih za pola godine je iznosio 241.550 i veći je za 3,8 odsto u odnosu na prvu polovinu 2018. Prema očekivanim makroekonomskim kretanjima do kraja godine, visokoj bazi zaposlenosti u trećem kvartalu 2018. i shodno potencijalima domaće radne snage, procjenjujemo da će rast zaposlenosti u 2019. iznositi 2,8 odsto, dok će se prosječna stopa nezaposlenosti spustiti na 14,6 odsto, pola procentnog poena niže od stope iz prethodne godine“, naglašava se u projekcijama. 

Kako je ocijenjeno, bankarski sektor je likvidan i stabilan, i pored uvođenja stečaja u dvije nesistemske banke početkom godine. 

„Preduzete mjere prema Atlas i IBM banci nijesu imale negativne implikacije na poslovanje ostalih 13 banaka, što se ogleda u rastu svih osnovnih monetarnih indikatora. Nastavljen je rast ukupnih depozita i kreditne aktivnosti, praćen istovremenim padom nekvalitetnih kredita i kamatnih stopa. Banke su za devet mjeseci ove godine ostvarile profit od 48,7 miliona eura, dok koeficijent solventnosti iznosi 19,5 odsto skoro duplo više od zakonskog minimuma od 10 odsto. Ukupna aktiva banaka je dostigla iznos od 4,587 milijardi eura na kraju septembra 2019. i ostvarila rast od četiri odsto u odnosu na isti mjesec prethodne godine. U strukturi aktive najveći dio od 66,2 odsto se odnosi na kredite i potraživanja od klijenata i banaka. Većina kreditiranja je koncentrisana kod stanovništva (43,4 odsto) i privrede (34,1 odsto)“, navodi se u projekcijama. 

Ukupni krediti banaka iznosili su 3,036 milijardi eura na kraju septembra 2019. godine i ostvarili su rast od 1,5 odsto na godišnjem nivou, dok su u odnosu na kraj prethodne godine povećani za 3,6 odsto.

„Ukupan dug sektora stanovništva po osnovu kredita uzetih od banaka iznosio je 1.319 milijardu eura i zabilježio je rast od 8,6 odsto na godišnjem nivou. Zaduženost nefinansijskog sektora po ovom osnovu iznosila je 1.036,1 milijardu eura i povećana je za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko bi se u septembru 2018. godine, zbog uporedivosti podataka, isključile IBM i Atlas banka, onda bi odobreni krediti bili značajno veći i njihov rast bi iznosio 8,9 odsto. Nekvalitetni krediti se kontinuirano smanjuju, na agregatnom nivou, tako da su sa iznosom od 141,8 miliona eura u septembru ove godine zabilježili pad od 29,3 odsto u poređenju sa istim mjesecom prethodne godine“, ističe se u projekcijama. 

uvoz-izvozIzvoz 300 miliona, uvoz 1,9 milijardu: Deficit tekućeg računa u prvih šest mjeseci 2019. povećan je za 4,2 odsto, kao posljedica pogoršanja salda roba i usluga i pada suficita primarnih dohodaka. Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar-septembar 2019. u iznosu od 1,6 milijardu eura bilježi nižu stopu rasta (3,3 odsto) u odnosu na isti period prošle godine (13,6 odsto).

„Kretanje deficita rezultat je niže stope rasta uvoza, što je očekivano imajući u vidu završetak kapitalno intenzivnijih faza investicione aktivnosti. Ukupan izvoz roba u vrijednosti od 300,5 miliona eura porastao je 2,2 odsto, pri čemu su glavni izvozni proizvodi aluminijum, električna energija, rude boksita i pluta i drvo. Uvoz roba u iznosu od 1,9 milijardu eura povećan je za 3,1 odsto kao direktna posljedica 2,3 puta većeg uvoza električne energije. Na drugoj strani, vodeća uvozna kategorija, mašine i transportni uređaji bilježe pad uvoza za 8,8 odsto u odnosu na devet mjeseci 2018“, navodi se u projekcijama. 

Suficit na računu usluga u iznosu od 210,7 miliona eura bilježi rast od 6,7 odsto, dok je za šest mjeseci prošle godine rast iznosio 23 odsto. Usporeniji rast suficita usluga posljedica je niže stope rasta prihoda od turizma (12,5 odsto) u odnosu na šest mjeseci prošle godine (19,4 odsto). 

„Rashodi od usluga bili su veći za 16,7 odsto po osnovu građevinskih, transportnih i ostalih poslovnih usluga. Na računu primarnih dohodaka evidentiran je pad neto dohodaka iz inostranstva za 75,4 odsto, usljed većeg odliva po osnovu isplaćenih kompenzacija zaposlenim sa rastom od 113,1 odsto. Račun sekundarnih dohodaka bilježi povećanje suficita za 7,8 odsto, što je rezultat povećanja priliva doznaka iz inostranstva, kao i većeg povlačenja sredstava EU fondova. Na osnovu dostupnih indikatora za pola godine i očekivanih kretanja do kraja godine, procjenjuje se da će deficit tekućeg računa u 2019. godini iznositi 17,1 odsto BDP-a, što je 0,1 procenta više u odnosu na 2018“, piše u projekcijama.